Рамски гвардијан пали своју цркву 0001    Процвилио Матић гвардијане 0002    А у Рами, у бијелој цркви, 0003    Па од земље на ноге скочио, 0004    Па дохвати дивит и калема 0005    И ћагета књиге некићене, 0006    Па он кити ситну књигу б’јелу. 0007    У књизи је фратре бесједио: 0008    »Ето књиге, сињски провидуре, 0009    По имену Мато капетане! 0010    Али не знаш, ал не хајеш за нас? 0011    Што дурасмо, више не можемо 0012    Од проклетих Турак’ Прозорана 0013    И онога бега Хађалића. 0014    Кад нам беже б’јелој цркви сиде, 0015    Добре коње у цркву уводи, 0016    За отаре добре коње веже, 0017    Параментом коње покривају, 0018    Из калежа рујно вино пију, 0019    Колежњацим’ брке истирају. 0020    Кад нам беже већ из цркве пође, 0021    Ваља бега добро даривати: 0022    Уз бега је дванаест момака, 0023    Сваком ваља по жут дукат дати, 0024    Али-бегу тридесет цекина. 0025    Кад нам беже цркви не долази, 0026    Онда шаље двије слуге своје, 0027    Двије слуге, четири чутуре, 0028    Ваља њиха, брате, нал’јевати 0029    Двије вина, а двије ракије. 0030    Не би ткаља наткала марама, 0031    Ни Приморје вина нанијело, 0032    Ни Макарска жежене ракије 0033    Ни Венедиг наково цекина!« 0034    Па кад фратре књигу накитио, 0035    Он под књигу књигоношу нађе, 0036    Па је шаље к Сињу бијеломе. 0037    А кад књига б’јелу Сињу сиђе, 0038    А на руке Мати провидуру, 0039    А кад Мате књигу разгледао, 0040    Па видио, што му књига каже, 0041    Тад се Мате врло оказио (?), 0042    Те прол’јева сузе низ образе, 0043    Па накити једну књигу б’јелу 0044    На Котаре Јанковић Стојану: 0045    »Брже, Стојо, к Сињу бијелому!« 0046    Па накити другу књигу б’јелу, 0047    Ка Приморју Даничићу Мати: 0048    »Брже, Мато, к Сињу бијелому!« 0049    Па накити трећу књигу б’јелу 0050    Ка Отоци Мандушићу Павлу: 0051    »Брже, Павле, к Сињу бијелому!« 0052    Па дозивље слугу Тратомира: 0053    »Хајде, слуго, појаши вранчића!« 0054    Додаде му три књиге бијеле: 0055    »Носи књиге ка Котару б’јелу, 0056    А док дођеш до Котара б’јела 0057    А до куле Јанковић Стојана, 0058    Одмах Стоју испод куле викни, 0059    Немој добра одјашит вранчица, 0060    Већ му подај ситну књигу б’јелу, 0061    Па одатле одврати вранчића, 0062    Гони вранца ка Приморју б’јелу 0063    А до куле Мате Даничића. 0064    »Мате, брате!« испод куле викни 0065    И ту књигу ситну њему подај! 0066    Ни туд немој вранца одјашити, 0067    Већ га гони ка Отоци б’јелој 0068    А до куле Мандушића Павла. 0069    »Павле, сине!« испод куле викни, 0070    Па му подај ситну књигу б’јелу. 0071    Ни туд немој одјашит вранчића, 0072    Веће хајде к Сињу бијеломе!« 0073    Истом слуга к Сињу бијелому, 0074    Ал ето ти Јанковић Стојана 0075    На путаљу добру коњу своме, 0076    А за њиме слуга на малину. 0077    Доклем Стојо одјаши путаља, 0078    Слуга вода до два добра коња. 0079    У та доба Даничићу Мате, 0080    А за њиме слуга на вранчићу. 0081    Мато паде у мермер-авлију, 0082    Добра коња одјаши халата, 0083    Слуга вода оба добра коња, 0084    Оде Мато на бијелу кулу. 0085    У та доба Мандушићу Павле 0086    На ђогату добру коњу свому, 0087    А за њиме слуга на дорату. 0088    Сјаши Павле добра ђогу свога, 0089    Слуга вода оба добра коња, 0090    Оде Павле на бојали-кулу. 0091    Тројица се састали срдара, 0092    Па сједнувши, хладно пију вино, 0093    Међу њима провидуре Мато. 0094    Провидур је њима бесједио: 0095    »Три срдара, три сокола сива!« 0096    Па им даде ситну књигу б’јелу; 0097    Најпри даде Јанковић Стојану, 0098    Па је Стојан књигу разгледао, 0099    Па је даде Мандушићу Павлу. 0100    И Павле је књигу развидио, 0101    Па је даде сињском провидуру. 0102    Провидур је њима бесједио: 0103    »Три срдара, три сокола сива, 0104    Ја што ћемо ми од рамске цркве? 0105    Онда рече Јанковић Стојане: 0106    »Што гођ речеш, да те послушамо!« 0107    Њему вели сињски провидуре: 0108    »Хајде, Стојко, ка Котару б’јелу, 0109    Скупи, сине, триста Котарана, 0110    Поведи их к Сињу бијелому! 0111    А ти, брате, Даничићу Мато, 0112    Хајде, брате, ка Приморју б’јелу, 0113    Поведи ми триста Примораца! 0114    А ти, брате, Мандушићу Павле, 0115    Хајде, брате, ка Отоци б’јелој, 0116    Скупи, брате, триста Оточана, 0117    Поведи их к Сињу бијелому!« 0118    Па отолем одоше срдари, 0119    Сваки оде свом бијелом двору, 0120    Сваки скупи по триста јунака, 0121    Сведоше их к Сињу бијелому. 0122    Провидур је до триста скупио, 0123    То је, брате, дванаест стотина, 0124    Све момака, дјеце нежењене, 0125    Кому није жао погинути, 0126    И кому је кућа кабаница, 0127    Дуга шара и отац и мајка. 0128    Двије бреше братац и сестрица, 0129    Сва родбина у танких фишецих. 0130    Онда вели Мато провидуре: 0131    »Еј, Стојане, све моје уздање! 0132    Што ћемо ми од живота свога? 0133    Тко ће сада бити четобаша?« 0134    Онда рече Јанковић Стојане: 0135    »Што гођ речеш, да те послушамо.« 0136    Њему вели Мато провидуре: 0137    »Еј, Стојане, моја в’јерна слуго, 0138    Хајде, сине, к Рами племенитој, 0139    Узми, сине, чету силовиту, 0140    Ето, сине, можеш и без мене.« 0141    А кад Стојан р’јечи разумио, 0142    Провидура пољуби у руке, 0143    И он узе војску силовиту, 0144    И он појде у Раму бијелу. 0145    Узе војску и оде пред њима. 0146    И дојдоше на Пролог планину, 0147    На Прологу конак учинили, 0148    А ујутру добро уранили, 0149    Уранили и Бога молили. 0150    Онда рече Јанковић Стојане: 0151    »Два срдара, до два побратима! 0152    Срамота је нами к Рами сићи 0153    Јал’ без ране, јал’ без мртве главе, 0154    Већ, чујеш ли, Даничићу Мато, 0155    Хајде, сине, уз воду Неретву, 0156    Роби, сине, села око воде, 0157    Роби, сине, с обадвије стране! 0158    Хајде, сине у Ракитно равно, 0159    И Ракитно ради поробити 0160    Све до куле Идриш-капетана, 0161    Ал не иди ка Мостару б’јелу, 0162    Већ ти хајде к Рами племенитој, 0163    Одмах хајде к цркви манастиру! 0164    А ти, брате, Мандушићу Павле, 0165    Хајде, брате, уз малу Неретву, 0166    Роби села с обадвије стране 0167    До Коњица, малене касабе! 0168    Ради, сине, Коњиц поробити, 0169    Па с’ отале натраг повратити 0170    До бијеле куле Реповачке, 0171    Ради, сине, кулу поробити; 0172    Отле дођи к цркви манастиру, 0173    А ја идем ка кршну Купресу, 0174    Радит хоћу Купрес поробити, 0175    Робље свести и пл’јено стјерати, 0176    Сићи хоћу Скопљу широкоме, 0177    Ако Бог да и Горње и Доње 0178    И Бугојно и Веселу стражу, 0179    Све оџаке крај воде Врбаса 0180    До проклете куле Ждраловића! 0181    Двапут јесам до ње доходио 0182    И нисам је мого поробити, 0183    А сад ћу је радит поробити. 0184    Па ето ме уз Врбас студени, 0185    На Мејник ћу чету изводити, 0186    Ето мене б’јелу манастиру.« 0187    Ту се сада друштво растануло: 0188    Оде Стојан бијелу Купресу 0189    Те је кршни Купрес поробио, 0190    Робље води, а плијено гони, 0191    И он сиђе Скопљу бијеломе, 0192    Па је равно Скопље поробио, 0193    Равно Скопље и Доње и Горње, 0194    И Бугојно и Веселу стражу, 0195    Све оџаке крај воде Врбаса 0196    До проклете куле Ждраловића. 0197    Б’јелу кулу поробит не може, 0198    Већ се врати уз Врбас водицу. 0199    Робље роби, а плијено гони; 0200    На Мејник је чету изводио, 0201    И он доде к б’јелу манастиру. 0202    Дочека га Матић гвардијане, 0203    Пољуби га у чело јуначко: 0204    »Еј, аферим, слуго принципова!« 0205    У та доба Даничићу Мато, 0206    А за њиме Мандушићу Павле, 0207    Сретно стигли б’јелу манастиру: 0208    Робље воде, а плијено гоне. 0209    Пак су туде ноћцу преноћили, 0210    И сјутра су рано уранили, 0211    И лијепу цркву истр’јебили. 0212    Поведоше фратре и попове, 0213    Понесоше Госпину прилику, 0214    Уз њу иђе дванаест фратара. 0215    Од бијеле одмакоше цркве. 0216    Жао било Матић гвардијану, 0217    Жао било пребијеле цркве, 0218    На цркву се често обзираше; 0219    Превари се, уједе га гуја! 0220    Натраг се је одмах повратио, 0221    Па запали пребијелу цркву ... 0222    Како ју је фратре запалио, 0223    Одмах се је мамом помамио. 0224    Сињани га млади ухватише, 0225    Свезаше му руке наопако, 0226    Те одоше к Сињу бијелому, 0227    Пјевајући, коње играјући, 0228    Припуцајућ св’јетле венедике. 0229    Донесоше Госпину прилику, 0230    И ставише у бијелу Сињу, 0231    И прибива у бијелу Сињу, 0232    Како тада, тако и данаске.